Posle realizacije ovog team buildinga uhvatila sam sebe kako razmišljam o tome zašto neke team building aktivnosti ostavljaju trag, a neke se brzo zaborave. Ne zbog toga što je nešto bilo spektakularno, već zbog reakcije tima i načina na koji su se ljudi potpuno otvorili ka procesu. Taj nivo prisutnosti i spremnosti da učestvuju nije nešto što se dešava slučajno.
U proces sam ušla bez velikih očekivanja, ali sa jasnim poverenjem – u sebe, u svoj tim i u način na koji radimo. Tim sa kojim smo radili došao je bez konkretne ideje o tome šta ih čeka. Znali su da će biti neka vrsta sportske aktivnosti, ali nisu znali kako će proces izgledati u celini. Otišli su prepuni utisaka, i to mi je bio prvi znak da se desilo nešto više od klasičnog team buildinga.
Prvi susret sa prostorom i procesom
Ljudi su u prostor ušli otvoreno i spremno da ih vodimo, što je u velikoj meri olakšalo facilitaciju. Moj deo je bio prvi – radionica rada sa emocijama kroz igru „ostrva emocija“. Taj segment nisu očekivali.
Kada sam pomenula da ćemo se baviti emocijama, kod nekoliko članova tima pojavila se spontana reakcija – kratko, iskreno „neee“. Taj momenat me nije obeshrabrio, ali mi je dao jasnu informaciju da nisu bili pripremljeni na taj pravac rada.
Ono što me je zaista iznenadilo bilo je koliko su muški članovi tima lako prihvatili svaki zadatak i ušli u saradnju. Radionica nije bila teška niti je zalazila duboko u psihološke teme, ali njihovo otvaranje je bilo prirodno i neočekivano lagano. U pojedinim momentima sarađivali su čak i više nego neke od ženskih članica tima.
Team building trenutak koji je promenio dinamiku
Postojao je jedan jasan momenat kada se atmosfera u prostoru vidno promenila. To je bio trenutak kada su članovi tima počeli međusobno da dele kako se na dnevnom nivou nose sa emocijama koje smo obrađivali.
Pojavilo se prepoznavanje, ali i olakšanje – ono tiho osećanje da nisu sami u onome što prolaze. Ljudi su dobili dozvolu da govore otvoreno, ali i da se ponašaju prirodno, bez uloga i maski. U tom trenutku svi su se opustili.
Energija u prostoriji je postala lakša, a to se jasno videlo i u telima – pokreti su bili opušteniji, držanje otvorenije, kontakt spontaniji. U tom trenutku mi je postalo jasno koliko team building aktivnosti mogu da budu snažne kada izađu iz okvira puke zabave i postanu prostor za stvarni susret ljudi.
Šta je telo pokazalo pre reči
Već kroz kretanje postalo je jasno ko su prirodne vođe u timu. Njihov team leader se logično izdvojio, ali su se pojavili i neki članovi tima koji inače možda nemaju tu vidljivost.
Ono što me je posebno iznenadilo jeste da se niko nije povlačio. Svi su na neki način bili prisutni i uključeni, što nije uvek slučaj u grupnim procesima. Kako smo govorili iz lične perspektive, nije bilo „grešaka“ – svako iskustvo je bilo legitimno i prihvaćeno.
Razgovori koji su usledili
U refleksiji nakon aktivnosti, ljudi su sami vrlo jasno imenovali ono što se desilo. Jedan komentar mi je posebno ostao sa mnom:
„Nije bilo samo sportski – bavili smo se svešću ljudi oko nas i samosvešću. To je mnogo interesantnije nego samo kretanje i vežbanje.“
Drugi su govorili o povezanosti uma i tela, o drugačijem nivou energije u timu nakon završetka procesa. Prepoznali su koliko im znači što su se bolje upoznali i kako se to direktno odrazilo na njihovu timsku saradnju.
To su bili njihovi uvidi, ne nešto što smo im mi objašnjavali ili sugerisali.
Šta sam ja ponela iz ovog team building iskustva
Za mene je ovaj team building bio lakši nego što sam očekivala. Proces je tekao prirodno, bez otpora, a povratne informacije su bile izuzetno pozitivne, posebno za segment koji sam vodila.
Još jednom mi se potvrdilo da je razvoj timova mnogo više od zajedničkih aktivnosti ili kratkotrajnog druženja. Ljudi imaju potrebu da podele emocije, da budu viđeni i prepoznati kao celovite osobe. Ta vrsta povezivanja ide dublje od površnog kontakta.
Ako bih nešto menjala, to bi bilo vreme. Ovakav rad zahteva malo više prostora za odgovore i refleksiju. U okviru tri segmenta po sat vremena, ovaj deo bi lako mogao da traje duže.
Zašto ovakva iskustva ostaju
Verujem da je ovaj tim poneo sa sobom bolju komunikaciju i dublje međusobno razumevanje. Ovako osmišljene team building aktivnosti ne ostaju samo lep događaj u kalendaru, već iskustvo koje tim nosi sa sobom.
Zbog istinske povezanosti koja se stvara kroz ovakav rad, timska saradnja postaje prirodnija, a ne nešto što se nameće pravilima i strukturama. Danas, za mene, uspešan team building znači upravo to – da se energija celog tima pokrene i poveže, na ljudskom nivou.