Zašto kompanije danas organizuju team building aktivnosti
Kompanije danas sve češće organizuju team building aktivnosti jer prepoznaju da kvalitet odnosa u timu direktno utiče na rezultate organizacije. Kada komunikacija funkcioniše, a članovi tima imaju poverenje jedni u druge, saradnja postaje lakša, a rad efikasniji.
Prema iskustvu kompanija koje su nam se obraćale, jedan od najčešćih razloga za organizovanje team buildinga jeste potreba da se članovi tima bolje povežu i razumeju van svakodnevnog radnog okruženja. Iz perspektive HR timova, team building se sve više posmatra kao ulaganje u kvalitet timskih odnosa, Ulaganje u komunikaciju, poverenje, saradnju i dugoročnu angažovanost zaposlenih.
Kada tim izađe iz kancelarijskog konteksta, zaista se otvara prostor za drugačiji vid komunikacije. Na radionicama zaposleni često uoče aspekte ličnosti svojih kolega koje u svakodnevnom radu nemaju priliku da vide. Pojavljuju se spontanost, humor, ali i ranjivost – elementi koji mogu doprineti stvarnom povezivanju tima.
Ipak, u praksi se često dešava da efekat takvog događaja traje znatno kraće nego što su organizatori očekivali.
Zašto klasične team building aktivnosti često ne funkcionišu
Iako su očekivanja od team buildinga često velika, iskustvo mnogih kompanija pokazuje da efekti takvih događaja ponekad traju kraće nego što se očekuje. Tim se na trenutak opusti, atmosfera postane bolja, ali se već nakon nekoliko dana ili nedelja ljudi često vraćaju istim obrascima komunikacije i rada.
Razlog za to nije nužno u samoj ideji team buildinga, već u načinu na koji su aktivnosti osmišljene. Kada se fokus stavi samo na zabavu, bez prostora da tim zaista vidi i razume sopstvenu dinamiku, iskustvo ostaje prijatno, ali površno.
O ovoj temi smo detaljnije pisali u tekstu Zašto klasični team building često ne funkcioniše, gde objašnjavamo zašto se mnogi team building događaji zadrže na nivou dobrog iskustva, ali ne dovode do stvarne promene u timskoj saradnji.
Šta razlikuje team building koji zaista ima efekat
Prvi znak da team building ide dublje od same zabave vidi se vrlo brzo u načinu na koji tim pristupa zadacima. Dovoljno je da učesnici počnu pažljivo da prate instrukcije i ozbiljno pristupe izazovu. Tada je već vidljivo da početni gardovi polako padaju.
Kada članovi tima pokušavaju da reše problem autentično, bez zabušavanja ili „odrađivanja“, postaje jasno da fokus više nije na pojedincu, već na zajedničkom cilju. U takvim trenucima često se pojavi i prvi važan pomak: želja da tim uspe kao celina.
U MAS pristupu team building aktivnosti oslanjaju se na metodologiju Sport za Razvoj i elemente borilačkih veština. Pokret u tom kontekstu postaje alat za razumevanje timske dinamike. Više o našem pristupu možete videti na stranici MAS Team Building program.)
Pokret briše statusne razlike u timu
Jedan od razloga zašto MAS u radu sa timovima koristi pokret i fizičke izazove je jednostavan. Takve aktivnosti brzo brišu nevidljive granice između titula. Kada direktor i zaposleni moraju zajedno da reše konkretan zadatak ili fizički izazov, fokus se prirodno pomera sa statusa na saradnju. U tom procesu članovi tima počinju da se oslanjaju jedni na druge i da funkcionišu kao grupa.
Pokret takođe otkriva dinamiku tima mnogo direktnije nego razgovor ili prezentacija. Na sastanku najčešće govori onaj ko to mora po funkciji. U pokretu se, međutim, odmah vidi ko prirodno preuzima inicijativu, ko usmerava druge, a ko čeka instrukcije pre nego što napravi prvi korak.
Još zanimljiviji uvidi često se pojavljuju u načinu na koji članovi tima reaguju jedni na druge. Na primer, da li najbrži član tima usporava kako bi ostali mogli da ga isprate ili juri ka cilju ostavljajući druge iza sebe? Takve situacije vrlo jasno pokazuju nivo empatije i stvarne solidarnosti u timu.
Fizička aktivnost ima i dodatni efekat: povećava nivo energije i poboljšava fokus. Takođe olakšava donošenje odluka pod pritiskom. Tim koji je fizički prisutan i „uzemljen“ često lakše pronalazi kreativna rešenja i efikasnije rešava konflikte.
Zašto refleksija pravi razliku
Posebno važan deo procesa dolazi nakon aktivnosti – refleksija. Tada tim dobija priliku da razgovara o onome što je upravo doživeo. Tako mnogi uvidi postaju jasni tek kroz taj razgovor. Učesnici sagledavaju dinamiku tima, sopstveni način reagovanja i prepreke sa kojima su se suočili tokom zajedničkog zadatka.
Za fasilitatore je jedan od najjasnijih znakova uspešne radionice promena u atmosferi unutar grupe. Nevidljive statusne granice počinju da se brišu, a učesnici aktivno slušaju jedni druge i uključuju se u refleksiju. U tom trenutku postaje jasno da se tim pomerio sa nivoa aktivnosti na nivo stvarnog zajedničkog iskustva.
Team building kao proces, a ne događaj
Kroz metodologiju sporta za razvoj i elemente borilačkih veština, team building prestaje da bude puka zabava i postaje svojevrsna laboratorija ljudskih odnosa. Dok klasični razgovori često dopuštaju povlačenje u intelektualnu sigurnost, fizički izazov suočava pojedinca sa trenutnim impulsom. Tada se jasno vidi ko pod pritiskom ulazi u „fight“ (agresiju), ko u „flight“ (povlačenje), a ko u „freeze“ (blokadu). To su isti obrasci koje ljudi pokazuju i u kriznim poslovnim situacijama.
Metafore iz borilačkih veština pomažu timu da te obrasce razume kroz iskustvo. Održavanje distance, fokus na metu ili sposobnost da se „primi udarac“ tj kritiku, prestaju da budu apstraktne ideje i postaju fizički doživljene situacije. Na primer, vežba u kojoj dvoje kolega moraju da usklade kretanje u sparingu bez reči. To direktno testira njihovu sposobnost da čitaju namere drugoga. Takva iskustva grade nivo poverenja koji nijedna prezentacija ne može da simulira.
Telo pamti osećaj sinhronizacije, ali i trenutak prevazilaženja straha – i upravo ta telesna memorija često postaje novi temelj za saradnju kada se tim vrati u kancelariju.
Promena u timu nastaje kroz proces
Međutim, upravo tu se vidi i ograničenje klasičnog pristupa team buildingu kao jednokratnom događaju. Od tog jednog dana često se očekuje da popravi nagomilano nezadovoljstvo, reši konflikte i motiviše ljude za narednih dvanaest meseci – što je gotovo nemoguće. U terminima borilačkih veština, to je kao da odeš na jedan intenzivan trening godišnje i očekuješ da postaneš majstor. Možda ćeš osetiti nalet adrenalina i upalu mišića, ali ne i stvarni razvoj veštine.
Zato se u praksi često javlja fenomen koji bismo mogli nazvati „kancelarijski mamurluk“. Nakon početnog uzbuđenja i zbližavanja tokom radionice, tim se vraća u isto okruženje sa starim procesima i navikama. Važno je da se skustva sa radionice neguju i primenjuju u svakodnevnom radu. U suprotnom, mozak ih brzo arhivira kao prijatnu uspomenu umesto kao novi obrazac ponašanja.
Bez kontinuiteta, osoba koja je tokom aktivnosti naučila da se „prizemlji“ pod pritiskom već u sledećoj stresnoj situaciji u kancelariji često se vraća starim reaktivnim obrascima. U tom slučaju kompanija dobija samo skupu epizodu druženja, umesto stvarne promene u dinamici tima.
Ako razmišljate o tome kako team building aktivnosti mogu da podrže razvoj vašeg tima, ponekad je prvi korak jednostavno razgovor o tome šta tim zaista treba.